Hornussen

Hornussen – Švajcarski nacionalni sport sa tradicijom

Hornussen je jedinstven švajcarski sport duboko ukorenjen u tradiciji ove zemlje. Ova kombinacija udarnog i timskog sporta se uglavnom igra u ruralnim područjima nemačkog govornog područja Švajcarske i, zajedno sa hrvanjem i bacanjem kamena, predstavlja jednu od tri tradicionalne nacionalne sportske discipline Švajcarske. Često se naziva “švajcarskim seljačkim golfom”, Hornussen ima dugu istoriju i i danas uživa veliku popularnost, posebno među sportskim klubovima u ruralnim oblastima.

Poreklo i istorija

Poreklo Hornussena datira još iz 17. veka. Ime potiče od reči „Nouss“, malene gumene loptice koja se koristi u igri. Ova loptica leti velikom brzinom kroz vazduh i proizvodi zujanje, slično ose, što je sportu dalo ime.

Hornussen je nastao u ruralnim područjima kao slobodna aktivnost farmera. Jednostavna oprema – drveni štap, rampa (bock) i Nouss – mogla se lako napraviti, što je činilo igru pristupačnom za svakoga. Vremenom, Hornussen se razvio u organizovani sport sa sopstvenim klubovima i takmičenjima. Od 19. veka postoje utvrđena pravila, a 1902. godine osnovana je Švajcarska Hornusser federacija.

Tok igre i pravila

Hornussen je timski sport u kojem se dva tima takmiče jedan protiv drugog: “udarni tim” i “odbrambeni tim”. Udarni tim pokušava da udari Nouss pomoću posebnog “šindela” i lansira lopticu što dalje, do udaljenosti od čak 300 metara. Nouss se pokreće sa nagnutog drvenog daske, poznate kao “bock”.

Cilj odbrambenog tima je da zaustavi leteći Nouss pre nego što dotakne zemlju. Igrači koriste velike, pljosnate lopate koje bacaju u vazduh kako bi uhvatili lopticu. Ako odbrambeni tim ne uspe da zaustavi Nouss na vreme, udarni tim dobija bodove.

Nouss leti ogromnom brzinom – često brže od 150 kilometara na sat – i teško ga je videti, što čini odbranu posebno izazovnom. Kombinacija preciznosti, snage i timskog rada čini Hornussen uzbudljivim i izazovnim sportom.

Takmičenja i klubovi

Hornussen se uglavnom igra u nemačkom govornom području Švajcarske, a kantoni Bern, Solothurn i Aargau su glavni centri ovog sporta. Postoji preko 250 Hornusser klubova koji redovno učestvuju na regionalnim i nacionalnim takmičenjima. Najveći i najprestižniji turnir je Švajcarski Hornusser festival, koji se održava svake tri godine i okuplja timove iz cele Švajcarske.

Pored velikih takmičenja, postoje i mnoga lokalna takmičenja na kojima se klubovi nadmeću. Ovi turniri su često povezani sa seoskim proslavama i pružaju priliku zajednici da se okupi i proslavi svoje tradicije.

Simbol seoske tradicije

Hornussen je nastao na selu i do danas je simbol ruralnog života u Švajcarskoj. Često se igra na otvorenom, na velikim poljima, a veza sa prirodom je ključni deo igre. Takođe, veština igrača da sami izrađuju svoje štapove je izraz seljačke tradicije.

U vremenu kada mnoge tradicionalne sportske discipline padaju u senku modernih, međunarodnih trendova, Hornussen ostaje važan deo švajcarske kulture. To nije samo sport, već i društveni događaj, gde su zajedništvo i timski duh u centru pažnje.

Hornussen kroz vreme

Iako Hornussen ima dugu tradiciju, sport se modernizovao u poslednjim decenijama. Oprema je unapređena kako bi se poboljšala sigurnost i preciznost, a sport je ponovo postao popularan među mlađim generacijama. Postoje posebni programi za mlade kako bi se oni zainteresovali za Hornussen i očuvala kulturna baština.

Povećao se i broj gledalaca na velikim turnirima, a Hornussen je sve više prisutan i u medijima, što doprinosi popularizaciji ovog sporta van ruralnih granica.

Zaključak

Hornussen je fascinantan sport koji spaja tradiciju, veštinu i timski rad. Sa svojim dubokim korenima u ruralnom životu Švajcarske, on nije samo sportski izazov, već i izraz švajcarske kulture. Uprkos konkurenciji modernih sportova, Hornussen je zadržao svoje mesto u švajcarskoj tradiciji i ostaje živ deo kulturne baštine zemlje.

Bilo na terenu ili na seoskoj proslavi – Hornussen spaja ljude i pruža jedinstveni uvid u švajcarsku narodnu kulturu.

Author: admin